365 prica za najmladje sa hadisima-dan 1

                             365 prica za najmladje sa hadisima-dan 1


                                              EZAN 

Enes danas nije išao u školu.Bio je praznik 25 novembar,Dan drzavnosti.Enes je pogledao kroz prozor i vidio prve pahulje.Bio je jako uzbudjen zbog snijega koji je počeo padati.Upravo u tom trenutku čuo je glas muezina koji je vjernike pozivao na podne-namaz.Enes je pazljivo slušao ezan i ponavljao riječi za muezinom.
Amina ga ja gledala i slušala,ali Enes je nije primjetio.Kada je ezan završio,Amina mu reče;
"Veoma lijepo učiš ezan.Lijepo je to što si radio.Poslanik,alejihsselam,rekao je:Osoba koja sluša ezan ponavljajuci ga za muezinom ima istu nagradu kao i on."Onda ga je zamolila da još jednom prouči ezan.
Enes je naučio ezan još dok je bio mali dječak.Sada ga je ponovio još jednom za svoju majku.Malo kasnije je ponovo bio na prozoru i gledao kako prolijecu snjezne pahulje.Završen je školski raspust.Enes se vratio u školu.Tokom velikog odmora otišao je do biblioteke.Unutra je zatekao samo nekoliko ljudi,bilo je veoma tiho.Svi su u tišini čitali. 

                                                 HADIS 
"PONAVLJAJTE ONO STO MUJEZIN IZGOVARA U EZANU"!

Zahvalnost svom Stvoritelju

Amana je imala sedam godina. Bila je to plemenita i pametna djevojčica. Koristila je svoj razum samo za dobro.  Nije razmišljala o lošim stvarima i nikome nije mislila zlo.  Čak i kada bi je neko naljutio, ne bi mislila loše o toj osobi.  Sve to činilo ju je posebnom.
Bila je izuzetno druželjubiva, i mnogo je pomagala drugima.  Svojim komšijama bi rado otvarala vrata zgrade, kupovala bi namirnice starim osobama, a zadovoljstvo joj je bilo pomagati svojim prijateljicama da urade domaću zadaću.  Zbog toga je bila omiljena u društvu.
Amana je bila poput svojih prijateljica.  Voljela se igrati lutkicama, šetati po parku i praviti piknike na obližnjoj livadi.   Ali nešto  ju je ipak  za nijansu razlikovalo od drugih.  Voljela je da razmišljala o Onome Koji ju je stvorio.  Sve oko sebe što bi zapažala, poput cvijeća i drveća, podsjećalo ju je na Allaha.  Razmišljala je o ljepoti stvaranja.  Gledala bi dugo u te ljepote i sanjarila.  Veoma je voljela gledati u nebo i oblake.